Nisam ministrova ljubavnica.
Bar ne zvanično.
Ja sam žena u kasnim tridesetim. Supruga. Majka. Zaposlena žena. Ona koja pamti rođendane, zakazuje sistematske preglede, kupuje poklone, vodi računa da u frižideru ima mleka i koja često poslednja legne da spava.
Godinama sam slušala priče žena oko sebe.
Priče o ljubavi i razočaranjima. O brakovima koji opstaju i onima koji opstaju samo na papiru. O deci koja rastu prebrzo. O umoru koji nije fizički. O snovima koje odlažemo za neka bolja vremena.
I shvatila sam da mnoge od nas nose iste misli, iste strahove i iste želje.
Samo o njima retko govorimo naglas.
Zato je nastala „Ministrova ljubavnica“.
Ne kao mesto na kome ćete pronaći savete za savršen život.
Nego kao mesto na kome ćete možda pronaći sebe.
Ovde pišem o muško-ženskim odnosima, porodici, prijateljstvima, majčinstvu, poslu, životnim prekretnicama, malim radostima i velikim pitanjima.
Ponekad ozbiljno.
Ponekad ironično.
Ponekad uz šolju čaja i osmeh.
Ponekad uz čašu vina i uzdah.
Ali uvek iskreno.
Ako ste se nekada osetile izgubljeno usred sopstvenog života, ako ste se pitale kada ste poslednji put sebe stavile na prvo mesto ili ako ste makar jednom pomislile: „Bože, pa zar samo ja ovako razmišljam?“ - na pravom ste mestu.
Dobro došle.